Jermenija
Putovanje u Jermeniju 7 dana
Jermenija – kolevka hrišćanstva, prva zemlja koja ga je prigrlila kao zvaničnu državnu religiju. Zemlja prepuna drevnih manastirskih celina smeštenih u neverovatnim prirodnim ambijentima. Oko njih se prepliću legende i istorija, ali sasvim sigurno posetioca ostavljaju bez daha. Zemlja snažnog kulturnog identiteta, koji opstaje iako različite invazije i moćni osvajači vekovima tutnje njenom teritorijom. Zemlja u kojoj burna istorija ostavlja za sobom, osim stradanja, bogatstvo ukusa i šarenilo trpeze. Kolevka proizvodnje vina o čijem kvalitetu ne vredi govoriti, morate ga sami proceniti. Zemlja u kojoj drevno i savremeno koegzistiraju u harmoniji... Prostor neverovatnih prirodnih pejsaža, okruže zelenim planinskim vencima, kamenim i peščanim pustinjama, nepreglednim plodnim dolinama, prelepim planinskim jezerima, brzim rekama... A u ovoj scenografiji, kao rasuti biseri, prostiru se gradovi i moderni i tradicionalni u isto vreme. Otkrijte i upoznajte Jermeniju!
Osnovni podaci o Jermeniji
Jermenija je država u regionu Južnog Kavkaza. Iako se sa geografske tačke gledišta nalazi u Aziji, iz kulturno-istorijskih razloga smatra se delom Evrope. Smeštena je između Gruzije, Turske, Irana i Azerbejdžana. Prostire se na oko 29.700 km² i ima približno 3 miliona stanovnika. Glavni i najveći grad je Jerevan, u kome živi više od trećine stanovništva. Jermenija nema izlaz na more, a njen pretežno planinski reljef čini je jednom od najviših zemalja regiona. Posebno mesto u geografiji zemlje zauzima jezero Sevan, jedno od najvećih visokoplaninskih jezera na svetu, koje se nalazi na nadmorskoj visini od gotovo 2000m.
Jermenija je jedna od najstarijih država i civilizacija na području Kavkaza, sa istorijom koja seže hiljadama godina u prošlost. U antičko doba na ovom prostoru postojalo je moćno kraljevstvo, koje je svoj najveći uspon doživelo za vreme kralja Tigrana Velikog u 1. veku pre nove ere. Još 301. godine postala je prva država na svetu koja je prihvatila hrišćanstvo kao državnu religiju. Tokom srednjeg veka bila je često izložena napadima različitih osvajača, a od 16. veka njene teritorije uglavnom su bile podeljene između Osmanskog i Persijskog carstva. Početkom 20. veka Jermeni su doživeli velike progone i masovna stradanja, naročito tokom genocida u Osmanskom carstvu 1915. godine. Godine 1920. osnovana je kratkotrajna nezavisna Republika Jermenija, koja je ubrzo postala deo Sovjetskog Saveza. Nezavisnost je ponovo proglasila 1991. godine nakon njegovog raspada. Danas je Jermenija nezavisna država koja nastoji da očuva svoj jezik, kulturu i istorijsko nasleđe uprkos složenom političkom položaju u regionu.
Iako je nevelika država na Južnom Kavkazu ona nastoji da ojača svoju nezavisnost i poboljša odnose sa susedima. Najvažnije pitanje njene spoljne politike predstavljaju odnosi sa Azerbejdžanom, sa kojim je decenijama bila u sukobu zbog Nagorno-Karabaha. Poslednjih godina došlo je do značajnog napretka u mirovnom procesu, pa se region nalazi pred mogućnošću dugoročnije stabilizacije. Odnosi sa Turskom takođe su dugo napeti, a granica između dve zemlje ostala je zatvorena, međutim obe strane poslednjih godina rade na normalizaciji odnosa. Sa Gruzijom ima uglavnom dobre odnose, naročito u oblasti trgovine i saobraćaja, dok je Iran važan ekonomski i politički partner i jedan od ključnih izlaza Jermenije prema spoljašnjem svetu. Danas nastoji da vodi uravnoteženu spoljnu politiku, pokušavajući da razvija dobre odnose sa različitim državama i da istovremeno očuva svoju bezbednost i suverenitet.
Pogledajte slike Jermenije
Putovanje u Jermeniju
Avionom
Jermenija i Gruzija
Jerevan Garni – Geghard - KHOR VIRAP – NORAVANK -Jezero Svan - Tbilisi - Kazbegi - Upliche Bodbe Signaki
Sta videti u Jermeniji
Ečmiadzin
Ečmiadzin je duhovno središte Jermenije i jedno od najvažnijih mesta jermenskog hrišćanstva. Ovde se nalazi katedrala, čiji počeci se vezuju za rani 4. vek i koja se smatra jednom od najstarijih hrišćanskih katedrala na svetu. Jermanija je prva zemlja koja je prigrlila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju. Posle decenijskog progona hrišćana kralj Tiridat III, 301. godine vođen i čudom sopstvenog izlečenja, prihvata hrišćanstvo, a Svetog Grigorija Prosvetitelja proglašava prvim episkopom. Ečmiadzin i njegove crkve predstavljaju izuzetno svedočanstvo jermenske verske tradicije i nalaze se na UNESCO listi svetske kulturne baštine. U sastavu kompleksa nalazi se i riznica odnosno crkveni muzej u kojem se čuva vrh koplja kojim je, po predanju, proboden Isus Hristos. Pre nego što je našla svoje mesto u Ečmiadzinu, ova relikvija je čuvana u manastiru Geghard koji je po njemu i dobio ime.
Jerevanske kaskade
Jerevanske kaskade jedan su od najprepoznatljivijih simbola Jerevana i impresivan arhitektonski kompleks monumentalnih stepenica koje povezuju centar grada sa višim delovima prestonice. Kaskade krase fontane, skulpture i umetničke instalacije, a sa njihovih terasa pruža se jedan od najlepših pogleda na Jerevan, a kada su dani vedri i na veličanstvenu planinu Ararat. U unutrašnjosti Kaskada nalazi se muzej moderne umetnosti i elevator koji promiče kraj umetničkih dela vodeći na vrh one koji nisu baš ljubitelji laganog penjenja uz stepenice. Prostor Kaskada je često i mesto različitih gradskih događaja i manifestacija. Nemojte biti iznenađeni ako naiđete na spontano organizovano veliko kolo, svakog poslednjeg petka u mesecu, u koje će Vas lokalci rado uključiti.
Jerevanska opera
Opera, zvanično Jermensko nacionalno akademsko pozorište opere i baleta, smeštena je u samom srcu Jerevana, a prepoznatljiva kružna građevina i trgovi koji je okružuju predstavljaju omiljeno mesto okupljanja stanovnika i posetilaca grada. Ukoliko Vam se ukaže prilika, nemojte propustiti da pogledate jednu od predstava. Na repertoaru će se gotovo uvek naći Anuš Armena Tigranjana, Hačaturijev Spartak ili Gajane, ali i Labudovo jezero Petra Iliča Čajkovskog. Jer ako želite stvarno da iskusite jednu destinaciju - radite ono što lokalci rade, a lokalci idu u Operu.
Matenadaran
Matenadaran je čuvena riznica drevnih rukopisa. U njegovim zbirkama čuva se preko 17.000 jermenskih i stranih rukopisa, starih knjiga i istorijskih dokumenata koji svedoče o bogatoj kulturnoj, naučnoj i književnoj tradiciji Jermenije. Ispred monumentalnog zdanja nalazi se statua Mesropa Maštoca, tvorca jermenskog pisma. On je oko 405. godine, sastavio pismo od 36 slova kako bi Jermeni mogli da pišu na svom jeziku i da prevode hrišćanske tekstove. Danas se koristi još tri dodatna slova tako da ih ima ukupno 39. Osim po svojoj drevnosti, Jermensko pismo je karakteristično po svom zaobljenom i veoma prepoznatljivom obliku. Osim Mesropa Maštoca sa svojim učenikom, na ulazu u Matenadaran Vas dočekuju i spomenici šestorici najznačajnijih jermenskih naučnika i filozofa - Torosa Roslina, čuvenog iluminatora i slikara rukopisa; Grigora Tatevatsija, filozofa i teologa; Ananija Širakacija, astronoma, matematičara i geografa; Movsesa Khorenatsija, oca jermenske istororiografije; Mkhitra Gosha, pravnika i naučnika; i pesnika Frika.
Vernisaž
Kada se umorite od hodanja kroz Jerevan, živahnu i prostranu prestonicu Jermenije, mesto gde možete malo da usporite ritam jeste Vernisaž. To je poznata pijaca umetnosti, rukotvorina i suvenira u samom centru grad i jedno od najpristupačnijih mesta za upoznavanje tradicionalnih jermenskih zanata. Na brojnim štandovima mogu se pronaći ručno izrađeni predmeti od drveta i kamena, nakit, keramika, tepisi, slike, antikviteti i karakteristični jermenski suveniri. Kada putovanje u Jermeniju ostane iza vas, ovde možete izabrati da li će Vas na njega, svaki put kada brišete prašinu, podsetiti keramička posudica u obliku nara, šoljica sa motivima Jerevana, tradicionalni tekstil ili onaj malo moderniji, možda će to biti komad nakita od srebra ili poludragog kamenja, popularni magnet... A možda će to biti neobičan komplet za šah - koji je obavezan nastavni predmet u ovoj zemlji...izbor je Vaš.
Memorijalni kompleks Cicernakaberd
Kada čitate istoriju Jermenije ne možete da ne osetite i saosećanje, ali i divljenje prema ovom narodu koji je preživeo iako je kroz istoriju bio i porobljavan i osvajan i proganjan i zatiran. Memorijalni kompleks Cicernakaberd jedno je od najznačajnijih istorijskih i memorijalnih mesta u Jerevanu, posvećeno žrtvama genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu. Centralni deo kompleksa čine visoki memorijalni obelisk i dvanaest kamenih ploča koje okružuju večni plamen - mesto sećanja i odavanja počasti žrtvama. U okviru kompleksa nalazi se i Muzej genocida nad Jermenima, koji kroz dokumente, fotografije i istorijsku građu svedoči o jednom od najtragičnijih perioda jermenske istorije.
Antički hram Garni
Kada je Jermenija postala hrišćanska svi tragovi paganskih verovanja su uništavani ili pretvarani u crkve. Svi osim jednog - antički hram Garni je veličanstveno svedočanstvo njenog predhrišćanskog perioda. Hram je podignut u 1. veku i posvećen je bogu sunca Mitri. Predanje kaže da ga je podigao kralj Tiridat I kada se vratio iz Rima gde je bio u poseti caru Neronu. Očaran antičkom arhitekturom, odlučio je da podigne hram koji svojim stubovima i skladnim proporcijama predstavlja izuzetan primer helenističke arhitekture na Kavkazu. Smešten na litici iznad klisure reke Azat, Garni privlači posetioce ne samo svojom istorijom već i spektakularnim položajem i pogledom na okolne planine i neobične bazaltne formacije. Ako imate sreće da neko zasvira u tradicionalni duduk u akustičnoj, centralnoj sali hrama - Garni postaje užitak za sva čula.
Manastir Geghard
Manastir Geghard ili Geghardavank jedinstveni je manastirski kompleks Jermenske apostolske crkve isklesan iz stena planine koja ga okružuje. Manastir je u 4. veku osnovao Sveti Grigorije Preosvećeni na mestu gde se u pećini nalazi sveti izvor. Zbog toga se manastir najpre zvao Ajrivank, tj. Planinski manastir. Današnji naziv je dobio prema svetom koplju, tj. koplju kojim je proboden Isus Hristos na Raspeću, koje je navodno u Jermeniju doneo Apostol Sveti Juda Tadej. Koplje je čuvano u ovom manastiru sve dok nije preneto u riznicu Ečmiadzina. Izvorni manastir su uništili Arapi u 9. veku, a on je obnovljen u 12. i 13. veku za vreme srednjovekovne Bagratidske Jermenije, ponajviše zahvaljujući novčanoj pomoći hodočasnika koji su dolazili da vide relikvije Svetog Andrije i Svetog Tadeja.
Khor Virap manastirski kompleks
Kada je kralj Tiridat III otkrio da njegov prijatelj Grigorije tajno neguje hrišćansku veru strašno se razbesneo i naredio da ga zatvore u duboku jamu, da u njoj mučenički skonča. Grigorije je čudom preživeo narednih 13 godina, pomogao kralju da prebrodi ludilo u koje je klizio i postao prvi Jermenski episkop, a kasnije i svetac Sveti Grigorije Preosvećeni. A i Tiridat III je promenio svoj odnos prema hrišćanstvu. Duboka jama, nalazi se upravo u sklopu manastirskog kompleksa Khor Virap. Ne samo da je to mesto gde je svoju kaznu podneo Sveti Grigorije Preosvećeni, to je najbliža tačka mestu ka kojem svaki Jermenin gleda - Araratu. Iako odavno nije u granicama Jermenije, Ararat je ostao snažan simbol jermenskog identiteta.
Manastir Noravank
Manastir Noravank, skriven u dramatičnoj klisuri, među visokim stenama koje pod sunčevom svetlošću poprimaju nijanse crvene i zlatne, deluje kao da je izrastao iz samog kamena. Međutim Noravank nije samo mesto bogosluženja, već i dom legendi i priča od kojih je najpotresnija priča o ljubavi arhitekte Momika prema prelepoj ćerki kneza Orbelijana, gospodara čitave provincije. Ona mu je uzvratila ljubav, očarana njegovim talentom. Kada je knez saznao za to, ponudio je Momiku ruku svoje kćeri samo ako, za manje od tri godine, izgradi hram neverovatne i nenadmašne lepote. Momik je bez predaha klesao ogromne kamene blokove i pažljivo ih oblikovao u građevinski materijal za ono što će postati crkva Svete Bogorodice. Vođen iskrenom ljubavlju Momik je završio hram i, dok je postavljao poslednje detalje na kupoli, po kneževom naređenju, zaverenik ga je gurnuo na zemlju. Momik je pao, još uvek čvrsto držeći u rukama poslednji kamen kupole. Taj kamen postao je njegov nadgrobni kamen, obeležavajući mesto na kojem se tragično završio život velikog arhitekte, dok njegovo remek-delo i danas stoji kao nemi svedok njegove ljubavi i umeća.
Jezero Sevan
Jezero Sevan nalazi se na nadmorskoj visini od gotovo 2000 metara i samo Titikaka ga nadvisuje. U njega se sliva 28 reka, a od njega otiče samo jedna - Hrazdan koji teče skroz do glavnog grada u kojem dubi zanimljivu, urbanu klisuru. Sevan sadrži 80% svih vodenih rezervi Jermenije i ima veliku ekonomska važnost budući da se koristi za navodnjavanje i proizvodnju električne energije. Značajno je i zbog turizma, a motiv za dolazak putnicima nije samo njegova neverovatna boja, ambijent u kojem je, mnoštvo spomenika koji su u njegovoj blizini, mogućnost za šetnju u kojij će napuniti džepove opsidijanom i mesečevim kamenom rasutim po njegovim obalama...Motiv je i gastronomija, a pre svega odlična sevanska pastrmka - Ishkhan.
Diližan
Kada se približavate Diližanu, suvi jermenski pejzaž polako ustupa mesto zelenim šumama i planinama pa ga ne zovu bez razloga Švajcarskom Jermenije. Ovaj mali planinski grad odiše posebnim mirom. Drvene kuće, kamene ulice i balkoni ukrašeni cvećem podsećaju na neka davno prošla vremena. Čini se da ovde vreme teče sporije. Okružen gustim šumama Nacionalnog parka Diližan, grad je savršeno mesto za predah i uživanje u prirodi. U njegovoj okolini kriju se drevni manastiri Haghartsin i Gošavank, koji svedoče o bogatoj istoriji Jermenije. Njegov miris šume, planinski vazduh i tišina ostaju u sećanju dugo nakon odlaska. Možda je upravo u tome njegova najveća čar – u osećaju da ste, makar nakratko, pobegli od užurbanosti svakodnevnog života.
Manastir Gošavank
Manastir Gošavank je osnovao čuveni jermenski naučnik, mislilac i pisac Mkhitar Goš, autor prvog jermenskog zakonika. U okviru manastira delovao je i srednjovekovni univerzitet u kojem su se izučavale filozofija, teologija i istorija. Neki od najlepše isklesanih hačkara - prepoznatljivih simbola ove zemlje, se nalaze upravo ovde. Zapravo u Jermeniji gotovo da nema manastira, crkve ili starog groblja pored kojeg nećete zastati pred neobičnim kamenim pločama – hačkarima. Njihovo ime znači krst-kamen, a u njihovom središtu gotovo uvek se nalazi raskošno uklesan krst, okružen složenim ornamentima. Međutim oni nisu samo spomenici od kamena. Oni su vekovima bili znak vere, sećanja i zahvalnosti. Podizani su u čast svetaca, povodom važnih događaja, kao zavet ili kao spomen na preminule. Svaki od njih nosi priču o vremenu u kojem je nastao i ljudima koji su ga podigli.
Trg Republike – srce Jerevana
Trg Republike predstavlja srce Jerevana, od jutra do mraka, njegova je glavna žila kucavica. Mesto raznih manifestacija, događaja, okupljanja - pozitivnih, a i onih manje lepih. Projektovao ga je slavni arhitekta i urbanista Jerevana, Aleksandar Tamajan još 1924. godine. Okružen je monumentalnim zdanjima izgrađenim od karakterističnog jermenskog tufa, a čitavom utisku daje dodatni dojam činjenica da su kocke tufa u različitim nijansama ružičaste, okera i sive boje. Sve monumentalne građevine su dom kulturnim institucijama, zgradama ministarstava i vlade, bankama ili luksuznim hotelima. Između njih su ušuškani šarmantni restorani i kafeterije. Trg posebno oživi u večernjim satima, kada fasade dobijaju toplu boju, a čuvene raspevane fontane, svetlosno-muzičko-vodenim spektaklom stvaraju posebnu atmosferu.
Jermenija zanimljivosti
Jerevan - prešišao Rim
Da li ste znali da je glavni grad Jermenije stariji od Rima? Jerevan je osnovan 782 godine pre nove ere, što ga čini za čak 29 godina starijim. Ne samo da je star nego je i neobično visok. Prosečna visina grada je oko 1000m, a najviša tačka je neverovatnih 1300m iznad nivoa mora. Zato kad se uputite u Jerevan spremite se za mnogo istorije koja je stala u ove ozbiljne godine, a obujte udobne cipele da možete da savladate njegove brežuljke.
Pa gde su svi ti Jermeni?
U Jermeniji danas živi nešto više od tri miliona ljudi, dok jermenska dijaspora širom sveta broji oko sedam miliona. Tako da izvan granica matične zemlje živi više od dvostruko Jermena nego u samoj Jermeniji. Najveći broj ih živi u Rusiji, Americi i Francuskoj. Među slavnim Jermenima su Šarl Aznavur, Aram Hačaturijan, Sergej Paradžanov, Vilijam Sarojan, Andre Agasi, Šer, Kim Kardašijan...
Kakav je zvuk kajsije?
Nacionalni muzički instrument Jermenije je vrsta frule koja se zove duduk. Nacionalna voćka Jermenije je kajsija. Kada se ukrste ove dve nacionalne zvezde, jer duduk se pravi isključivo od drveta kajsije, nastaje neverovatan zvuk koji Vas dirne direktno u dušu.
Šta je rekao Noje kada se nasukao na Ararat?
O imenu grada Jerevana ima mnogo teorija. Jedni kažu da nosi ime po jednom od jermenskih kraljeva Jervandu IV. Drugi da ga je dobio od imena drevne tvrđave Erebuni, koja je začetak današnjeg grada. Ali najpoetičniji kažu da je nastao od Nojevog uzvika kada se nasukao na Ararat JEREVATS! što znači Molbe su uslišene! Da li je baš moja omiljena teorija tačna...ostavljam drugima da se bave.
Pa gde je taj Ararat?
Ararat je jedan od najvažnijih identitetskih simbola Jermena. Oni smatraju da je njihov praotac Hajk bio praunuk Nojev, pa po njemu, svoju zemlju zovu Hajastan. Motiv Ararata nalazi se svuda gde ima Jermena, na najrazličitijim mestima koja možete zamisliti. Nalazi se i na njihovom državnom grbu. To je malo nerviralo Turke, na čijoj teritoriji danas leži ova planina, pa su jednom upitali Staljina. "Zašto se na grbu Jermenije nalazi Ararat kada on nije u Jermeniji?", a Staljin im je odgovorio: "Pa šta! I Turska ima Mesec na svojoj zastavi, iako se Mesec ne nalazi u Turskoj."
Ne zezaj se sa Jermenima oko šaha
Sva deca, od šest do osam godina, u Jermeniji moraju da pohađaju časove šaha - to je obavezan školski predmet koji predaje više od 3000 kvalifikovanih učitelja šaha. Mnogi šahovski velemajstori stasali su ovde, a možda je najpoznatiji Tigran Petrosijan, bivši svetski šampion, poznat kao Gvozdeni Tigran zbog izuzetne defanzivne igre. Inače Jermeni su narod sa najviše velemajstora šaha po glavi stanovnika. Ali ako se i usudite kačiti oko šaha, u rvanju nemojte...To im je takođe nacionalni sport.
Korisne informacije
Koji dokumenti su potrebni za putovanje u Jermeniju?
Državljanima Srbije za turistički boravak u Jermeniji nije potrebna viza za kraće boravke. Pre putovanja svakako treba proveriti važenje pasoša i aktuelne uslove ulaska u zemlju, jer se propisi mogu menjati.
Koja je valuta u Jermeniji i kako se plaća?
Zvanična valuta Jermenije je jermenski dram (AMD). U Jerevanu i većim turističkim mestima kartice su široko prihvaćene, dok je za pijace, manje prodavnice i mesta van većih gradova korisno imati gotovinu. Menjačnice i bankomati lako se mogu pronaći u Jerevanu.
Koji jezik se govori u Jermeniji?
Zvanični jezik zemlje je jermenski, koji se piše jedinstvenim jermenskim pismom. Ruski je i dalje veoma rasprostranjen, dok se engleski sve češće koristi u hotelima, restoranima i turističkim mestima, posebno među mlađim stanovništvom.
Koja je vremenska razlika između Srbije i Jermenije?
Jermenija se nalazi u vremenskoj zoni UTC+4 i ne prelazi na letnje računanje vremena. Zbog toga je vremenska razlika u odnosu na Srbiju tokom godine različita – Jermenija je dva ili tri sata ispred Srbije, u zavisnosti od perioda godine.
Kakva je klima i kada je najbolje putovati u Jermeniju?
Jermenija ima pretežno kontinentalnu klimu, sa toplim i suvim letima i hladnim zimama. Proleće i rana jesen posebno su prijatni za turistička putovanja, obilazak Jerevana, manastira i prirodnih znamenitosti. Zbog velike razlike u nadmorskoj visini, temperature se mogu znatno razlikovati između Jerevana i planinskih predela.
Kakva je jermenska kuhinja i šta treba probati?
Jermenska kuhinja predstavlja važan deo svakog putovanja kroz zemlju. Na trpezi se često nalaze tradicionalni jermenski hleb - lavaš, različita jela od mesa i povrća, dolma, sirevi, sveže začinsko bilje i sušeno voće. Jermenija ima i dugu tradiciju proizvodnje vina, a posebno mesto u lokalnoj tradiciji zauzima i čuveni jermenski konjak.
Kakve su utičnice u Jermeniji i da li je potreban adapter?
U Jermeniji se koristi napon od 230 V i 50 Hz, a najčešće su utičnice tipa C i F. To su tipovi koji se koriste i u Srbiji, pa putnicima iz Srbije uglavnom nije potreban adapter.
Kakav je internet u Jermeniji i da li koristiti SIM ili eSIM?
Internet je dobro dostupan u Jerevanu, hotelima, restoranima i većim turističkim centrima. Za putovanje kroz zemlju praktična opcija može biti lokalna SIM ili eSIM kartica, posebno zbog korišćenja mapa, komunikacije i interneta tokom izleta.