Moskva – putovanje u srce Rusije
Otkrijte grad u kojem se vekovi ruske istorije susreću sa energijom jedne od najvećih evropskih metropola. · Crveni trg, Kremlj, raskošni hramovi, monumentalne avenije i čuveni moskovski metro. · Putovanje u Moskvu kao poseban program ili u kombinaciji sa Sankt Peterburgom.
Posebno mesto Moskva zauzima u ruskoj kulturi. Ovde se nalaze Boljšoj teatar, Tretjakovska galerija, Puškinov muzej i brojne druge važne kulturne institucije. Sa Moskvom su povezani životi i stvaralaštvo mnogih ruskih pisaca, umetnika i kompozitora.
Jedna od znamenitosti grada nalazi se čak i pod zemljom. Moskovski metro poznat je po svojim raskošnim stanicama ukrašenim mermerom, mozaicima, skulpturama i lusterima, zbog čega se za njegove najlepše stanice često kaže da su „podzemne palate“.
Istovremeno, Moskva je grad koji se stalno menja. Nekadašnje industrijske zone pretvorene su u moderne gradske prostore, parkove i kulturne centre, dok se na drugoj strani reke uzdižu neboderi poslovnog kompleksa Moskva Siti.
Upravo je spoj starog i novog ono što Moskvu čini toliko zanimljivom za putovanje. U jednom danu možete prošetati Crvenim trgom, ući u drevne hramove Kremlja, videti remek-dela ruske umetnosti, provozati se najlepšim stanicama metroa, a veče završiti uz svetla moderne Moskve.
Putovanja u Moskvu
Moskva – grad istorije, kulture i velikih kontrasta
Moskva je jedan od najvećih gradova Evrope i grad sa više od osam vekova istorije. Ovde se različite epohe Rusije susreću gotovo na svakom koraku: srednjovekovni Kremlj i pravoslavni hramovi, građevine iz carske epohe, monumentalna sovjetska arhitektura i savremeni neboderi danas zajedno čine izgled ruske prestonice.
Srce Moskve su Kremlj i Crveni trg, mesta sa kojih obično počinje upoznavanje sa gradom. Ipak, Moskva je mnogo više od svojih najpoznatijih znamenitosti. Stare ulice i široki bulevari, pozorišta i muzeji, veliki parkovi i obale reke Moskve otkrivaju potpuno različita lica grada.
Posebno mesto Moskva zauzima u ruskoj kulturi. Ovde se nalaze Boljšoj teatar, Tretjakovska galerija, Puškinov muzej i brojne druge važne kulturne institucije. Sa Moskvom su povezani životi i stvaralaštvo mnogih ruskih pisaca, umetnika i kompozitora.
Jedna od znamenitosti grada nalazi se čak i pod zemljom. Moskovski metro poznat je po svojim raskošnim stanicama ukrašenim mermerom, mozaicima, skulpturama i lusterima, zbog čega se za njegove najlepše stanice često kaže da su „podzemne palate“.
Istovremeno, Moskva je grad koji se stalno menja. Nekadašnje industrijske zone pretvorene su u moderne gradske prostore, parkove i kulturne centre, dok se na drugoj strani reke uzdižu neboderi poslovnog kompleksa Moskva Siti.
Upravo je spoj starog i novog ono što Moskvu čini toliko zanimljivom za putovanje. U jednom danu možete prošetati Crvenim trgom, ući u drevne hramove Kremlja, videti remek-dela ruske umetnosti, provozati se najlepšim stanicama metroa, a veče završiti uz svetla moderne Moskve.
Šta videti u Moskvi
Crveni trg
Uprkos imenu, naziv trga nema nikakve veze sa sovjetskim periodom. Stara ruska reč „krasni“ nekada je, osim „crven“, mogla da znači i „lep“, pa se naziv Crvenog trga vezuje upravo za ovo starije značenje reči. Tokom vekova ovde su se održavali sajmovi, svečane ceremonije, procesije i vojne parade, a trg je i danas mesto najvažnijih državnih događaja.
Ali Crveni trg nije samo istorija. Tokom zime ispred GUM-a otvara se veliko klizalište, postavljaju se novogodišnje kućice, pale hiljade lampica i svira muzika. Uz osvetljeni GUM, šarene kupole Hrama Vasilija Blaženog i ljude na klizaljkama, trg tada dobija sasvim drugačiju, prazničnu atmosferu.
Za većinu putnika upravo ovde počinje upoznavanje sa Moskvom.
Moskovski Kremlj
Upravo na mestu današnjeg Kremlja počela je istorija Moskve. Ovde je u 12. veku, u vreme kneza Jurija Dolgorukog, nastalo prvo utvrđenje iz kojeg se grad tokom narednih vekova širio.
Kremlj koji danas vidimo nije prva tvrđava na ovom mestu. Prva utvrđenja bila su drvena, zatim je u 14. veku podignut Kremlj od belog kamena, zbog kojeg se Moskva dugo nazivala „belokamenom“. Današnje zidine i kule nastale su krajem 15. veka, kada je veliki knez Ivan III u Moskvu pozvao italijanske arhitekte. Upravo su oni učestvovali u stvaranju Kremlja kakav danas poznajemo.
Kremlj nije jedna građevina, već veliki kompleks palata, crkava, trgova i državnih zdanja. Njegovo istorijsko središte je Saborni trg, okružen najvažnijim kremljovskim hramovima. U Uspenskoj sabornoj crkvi krunisani su ruski carevi, Arhangelska saborna crkva vekovima je služila kao grobnica moskovskih kneževa i careva, dok je Blagoveštenska bila domaća crkva ruskih vladara.
Ovde se nalaze i dva čuvena „cara“ — Car-top i Car-zvono, poznati pre svega po svojim ogromnim dimenzijama.
Poseban deo posete predstavlja Oružejna palata. Njeno ime često zavara posetioce, jer se ne radi o muzeju posvećenom samo oružju. Nekadašnja carska riznica danas čuva neke od najdragocenijih predmeta ruske istorije: carske krune i prestole, svečane kočije, odeću ruskih vladara, predmete od zlata i srebra, diplomatske poklone, oružje i čuvena Faberžeova jaja.
Kremlj ni danas nije samo muzej. Deo njegovog kompleksa predstavlja zvaničnu rezidenciju predsednika Rusije, dok su istorijski trgovi, hramovi i muzeji otvoreni za posetioce.
Tokom našeg obilaska posetićemo teritoriju Kremlja, njegove saborne crkve i Oružejnu palatu i upoznati mesto sa kojeg je, pre više od osam vekova, počela istorija Moskve.
Oružana palata Moskovskog Kremlja
Uprkos nazivu, Oružana palata nije muzej posvećen samo oružju. Reč je o nekadašnjoj carskoj riznici i jednom od najznačajnijih muzeja Rusije, smeštenom unutar Moskovskog Kremlja.
Naziv potiče iz vremena kada su se u kremljskim radionicama izrađivali i čuvali predmeti za potrebe ruskih vladara. Tokom vekova zbirka je rasla, pa se danas ovde čuvaju carske krune i prestoli, svečane odežde, predmeti od zlata i srebra, diplomatski pokloni, oružje, oklopi i raskošne carske kočije.
Među najpoznatijim eksponatima nalazi se Monomahova kapa, kojom su vekovima krunisani ruski vladari, kao i carske krune iz kasnijeg perioda. Videćemo i krunidbenu haljinu Katarine Velike, raskošne kočije ruskih careva, pa čak i čizme koje je izradio sam Petar Veliki, koji je, pored brojnih drugih zanata, učio i obućarski zanat.
Poseban deo zbirke čine čuvena Faberžeova carska uskršnja jaja izrađena za rusku carsku porodicu. Ovi mali predmeti, puni skrivenih detalja i iznenađenja, danas spadaju među najpoznatija dela juvelirske umetnosti na svetu.
Oružana palata pruža priliku da se carska Rusija upozna kroz predmete koji su zaista pripadali njenim vladarima – od kruna i krunidbenih haljina do kočija, nakita i ličnih predmeta careva.
Hram Vasilija Blaženog
Svi ga znaju kao Hram Vasilija Blaženog, ali to zapravo nije njegovo pravo ime. Hram se zvanično zove Saborni hram Pokrova Presvete Bogorodice i podignut je u 16. veku po nalogu cara Ivana IV Groznog u znak pobede nad Kazanjskim kanatom. Naziv je povezan sa praznikom Pokrova Presvete Bogorodice, sa kojim su povezani važni događaji tokom pohoda na Kazanj.
A ko je onda bio Vasilije Blaženi?
Vasilije je bio jedan od najpoznatijih moskovskih pravoslavnih podvižnika koji su se odricali uobičajenog načina života i često otvoreno govorili ono što se drugi nisu usuđivali. Živeo je u vreme Ivana Groznog i, prema predanju, bio je jedan od retkih ljudi koji su mogli da kritikuju cara bez straha. Posle smrti sahranjen je pored hrama, a kasnije je nad njegovim grobom podignuta posebna kapela. Upravo po njemu narod je počeo ceo kompleks da naziva Hramom Vasilija Blaženog, a taj naziv je vremenom postao poznat širom sveta.
Iza čuvenih šarenih kupola krije se još jedno iznenađenje. Ono što spolja izgleda kao jedna velika crkva zapravo je čitav kompleks međusobno povezanih crkava i kapela. Unutra se prolazi uskim hodnicima, stepenicama i galerijama, zbog čega prostor više podseća na mali lavirint nego na klasičan veliki pravoslavni hram.
Za hram je vezana i poznata legenda prema kojoj je Ivan Grozni naredio da se njegovi graditelji oslepe kako nikada više ne bi mogli da naprave nešto slično. Istorijskih dokaza za ovu priču nema, ali legenda se prepričava već vekovima.
Danas je Hram Vasilija Blaženog pre svega muzej i deo Državnog istorijskog muzeja, tako da se njegova neobična unutrašnjost može obići i videti izbliza.GUM – istorijska robna kuća na Crvenom trgu
GUM – Glavna univerzalna prodavnica – jedna je od najpoznatijih građevina na Crvenom trgu i mnogo više od običnog tržnog centra. Njegova duga fasada zauzima gotovo čitavu istočnu stranu trga, dok se unutra nalaze tri velike galerije povezane mostićima i prekrivene ogromnim staklenim krovom.
Današnja zgrada podignuta je krajem 19. veka kao veliki trgovački kompleks i bila je jedno od najsavremenijih trgovačkih zdanja svog vremena. Iako je tokom sovjetskog perioda GUM prolazio kroz različite faze, trgovina se ovde održala kao glavna tradicija ovog prostora, a danas je GUM ponovo jedan od najpoznatijih tržnih centara u Rusiji.
U samom centru zgrade nalazi se čuvena fontana GUM-a, koja je već generacijama jedno od omiljenih mesta za sastanke Moskovljana. „Vidimo se kod fontane“ i danas je sasvim uobičajen dogovor u centru Moskve.
Jedno od najzanimljivijih mesta za posetioce je i Gastronom br. 1. Ovde se mogu kupiti ruski proizvodi, torte, bombone i kolači napravljeni po receptima poznatim još iz sovjetskog vremena. Enterijer, staklene vitrine i prodavačice u tradicionalnim belim keceljama dodatno čuvaju atmosferu nekadašnjih velikih sovjetskih gastronomskih prodavnica.
A tu je, naravno, i čuveni sladoled iz GUM-a. Prodaje se u malim kioscima unutar zgrade i već decenijama je jedna od malih moskovskih tradicija – sladoled se ovde jede i leti i usred ruske zime.
Posebno vredi videti GUM u večernjim satima. Njegova fasada osvetljena je hiljadama sijalica, a u vreme novogodišnjih praznika cela zgrada i Crveni trg dobijaju raskošnu prazničnu dekoraciju.
Zato se u GUM ne dolazi samo zbog kupovine. Ovde se dolazi na sladoled, na kolač, na sastanak kod fontane ili jednostavno u šetnju kroz jednu od najlepših istorijskih robnih kuća Moskve.Lenjinov mauzolej
Na Crvenom trgu, neposredno uz zidine Kremlja, nalazi se jedno od najpoznatijih mesta povezanih sa sovjetskom istorijom – Lenjinov mauzolej. U njemu se od 1924. godine čuva balzamovano telo Vladimira Iljiča Lenjina, jednog od glavnih vođa Oktobarske revolucije i prvog lidera sovjetske države.
Nakon Lenjinove smrti 1924. godine najpre je podignut privremeni drveni mauzolej, a današnja građevina od granita završena je 1930. godine. Poseta je kratka i odvija se prema posebnim pravilima, a ulazak u mauzolej je besplatan.
Zanimljivo je da Lenjin nije uvek bio sam u mauzoleju. Nakon smrti Josifa Staljina 1953. godine, njegovo telo je takođe bilo izloženo ovde, pored Lenjinovog. Tako je ostalo do 1961. godine, kada je Staljinovo telo izneto iz mauzoleja i sahranjeno u nekropoli uz zidine Kremlja, gde se njegov grob i danas nalazi.
Iza mauzoleja nalazi se nekropola uz Kremaljski zid, u kojoj su sahranjene brojne poznate ličnosti sovjetske istorije. Ovde se mogu videti grobovi Staljina, Leonida Brežnjeva i drugih sovjetskih državnika, dok su urne sa pepelom mnogih istaknutih ličnosti položene u sam zid Kremlja.
Među njima je i Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u svemir.
Zbog svega toga prostor oko Lenjinovog mauzoleja nije zanimljiv samo zbog samog Lenjina. Na svega nekoliko desetina metara nalaze se mesta povezana sa nekim od najpoznatijih imena sovjetske istorije – od Staljina i Brežnjeva do Jurija Gagarina.Boljšoj teatar
Samo ime Boljšoj na ruskom znači „veliki“, odnosno Veliko pozorište — i teško je zamisliti naziv koji bi mu bolje pristajao. Boljšoj je jedan od najpoznatijih simbola Moskve i jedno od najznačajnijih operskih i baletskih pozorišta na svetu.
Njegova monumentalna fasada sa stubovima i čuvenom kvadrigom Apolona prepoznatljiva je gotovo svakome, ali pravi utisak počinje tek kada uđete unutra. Crveni somot, zlato, višespratne lože, ogromni kristalni luster i carska loža stvaraju atmosferu zbog koje odlazak u Boljšoj nije samo gledanje predstave, već poseban moskovski večernji ritual.
Na ovoj sceni stvarana je istorija ruske opere i baleta, a među njenim najvećim zvezdama bila je i legendarna Maja Plisecka, jedna od najpoznatijih balerina XX veka. Ovde su izvođena dela Čajkovskog, Musorgskog, Rimskog-Korsakova i drugih velikih ruskih kompozitora, a ime Boljšoj odavno je postalo poznato daleko izvan granica Rusije.
Posebna priča je „Krcko Oraščić“ pred Novu godinu. Za mnoge Moskovljane odlazak na ovaj balet deo je praznične tradicije, a ulaznice za decembarske predstave spadaju među najtraženije. Tokom pauze u Boljšoju videćete još jedan mali deo njegove atmosfere: elegantno obučenu publiku koja u foajeu uzima čašu šampanjca i sendviče sa crvenim, a neki i crnim, kavijarom pre nego što se ponovo oglasi zvono za nastavak predstave.
I ovde se ljudi zaista lepo oblače. Iako pravila danas nisu ista kao u carsko vreme, odlazak u Boljšoj i dalje je prilika da se obučete svečanije nego inače — i upravo to doprinosi osećaju da vas te večeri čeka nešto posebno.
Čak i ako niste veliki ljubitelj opere ili baleta, vredi makar jednom doživeti istorijsku scenu Boljšog teatra. Jer ovde predstava počinje mnogo pre nego što se podigne zavesa.
Hram Hrista Spasitelja
Hram Hrista Spasitelja glavni je hram Ruske pravoslavne crkve i jedan od najprepoznatljivijih simbola Moskve. Njegova bela fasada i ogromna zlatna kupola uzdižu se iznad reke Moskve, svega nekoliko minuta od Kremlja.
Prvobitni hram podignut je u XIX veku kao spomen na pobedu Rusije nad Napoleonovom vojskom 1812. godine. Međutim, njegova sudbina možda bolje od bilo koje druge moskovske građevine govori o burnoj istoriji zemlje u XX veku.
Po nalogu sovjetskih vlasti hram je 1931. godine srušen. Na njegovom mestu trebalo je da nikne ogromna Palata Sovjeta, zamišljena kao jedna od najviših građevina na svetu, sa monumentalnom statuom Lenjina na vrhu. Nikada nije izgrađena, a ogromna jama pripremljena za temelje kasnije je pretvorena u otvoreni bazen „Moskva“. Teško je danas zamisliti da su se upravo na mestu na kojem ponovo stoji jedan od najvažnijih pravoslavnih hramova Moskovljani nekada kupali — čak i usred zime.
Posle raspada Sovjetskog Saveza doneta je odluka da se hram obnovi prema izgledu nekadašnje crkve. Današnje zdanje podignuto je tokom devedesetih godina i ponovo je postalo jedno od glavnih mesta verskog života Rusije.
Upravo ovde se održavaju najvažnija bogosluženja Ruske pravoslavne crkve. Za velike pravoslavne praznike, poput Božića i Vaskrsa, liturgiju služi Patrijarh, a službe iz Hrama Hrista Spasitelja prenose se širom zemlje.
Vredi ući i zbog same unutrašnjosti — ogromnog prostora, ikona, fresaka i bogate dekoracije — a zatim prošetati preko obližnjeg Patrijaršijskog mosta, odakle se pruža jedan od lepih pogleda na reku, Kremlj i centar Moskve.
Moskovski metro – podzemne palate Moskve
Moskovski metro mnogo je više od načina da se brzo stigne sa jednog kraja grada na drugi. Njegove najpoznatije stanice predstavljaju prave podzemne palate, ukrašene mermerom, mozaicima, skulpturama, vitražima i raskošnim lusterima. Za mnoge posetioce upravo obilazak metroa postaje jedno od najvećih iznenađenja tokom putovanja u Moskvu.
Prva linija otvorena je 1935. godine, a metro je ubrzo postao jedan od velikih projekata sovjetske Moskve. Stanice nisu zamišljene samo kao funkcionalni prostori, već i kao monumentalna arhitektura dostupna svakodnevnom putniku. Njihova dekoracija često govori o istoriji Rusije, važnim događajima, umetnosti i idealima vremena u kojem su građene.
Među stanicama koje posebno vredi videti izdvajaju se Komsomolskaja, sa raskošnim lusterima i mozaicima, Majakovskaja, poznata po elegantnoj arhitekturi i plafonskim mozaicima, Trg revolucije, sa bronzanim skulpturama, i Novoslobodskaja, prepoznatljiva po svojim vitražima.
Obilazak nekoliko najlepših stanica može se pretvoriti u malu podzemnu turu kroz različite periode ruske i sovjetske istorije. Istovremeno se upoznaje i svakodnevni ritam Moskve, jer je metro jedan od najvažnijih delova života ove ogromne metropole.
Moskovski metro je verovatno jedino mesto u gradu gde obična vožnja javnim prevozom može istovremeno biti i obilazak muzeja arhitekture, umetnosti i istorije.
Muzej Borodinske bitke – panorama velike bitke sa Napoleonom
Muzej-panorama „Borodinska bitka“ jedno je od zanimljivijih mesta u Moskvi za upoznavanje rata između Rusije i Napoleonove Francuske 1812. godine. Posvećen je čuvenoj Bici kod Borodina, jednom od najvećih i najkrvavijih sukoba Napoleonovog pohoda na Rusiju.
Centralni deo muzeja predstavlja ogromna panoramska slika umetnika Franca Ruboa. Zahvaljujući kružnoj kompoziciji, scenografiji i predmetima postavljenim ispred platna, posetilac dobija utisak da se nalazi usred bojnog polja. Prikazani su dramatični trenuci bitke, položaji vojske, konjica, artiljerija i atmosfera sukoba koji je postao jedan od ključnih događaja ruske istorije.
Muzejska postavka dodatno približava događaje iz 1812. godine kroz uniforme, oružje, dokumente, portrete i druge predmete povezane sa ruskom i francuskom vojskom. Posebno mesto u priči zauzimaju Napoleon Bonaparta i ruski komandant Mihail Kutuzov, jedna od najpoznatijih ličnosti Otadžbinskog rata 1812. godine.
Poseta muzeju pomaže da se mnogo bolje razume zašto Napoleonov pohod na Rusiju zauzima tako važno mesto u ruskom istorijskom pamćenju, ali i zašto se Borodinska bitka pojavljuje u književnosti, umetnosti i delima poput Tolstojevog romana Rat i mir.
Muzej Borodinske bitke nije samo zbirka vojnih eksponata – njegova monumentalna panorama omogućava da se jedan od najdramatičnijih trenutaka evropske istorije doživi gotovo iz središta samog događaja.
VDNH – monumentalni kompleks sovjetske Moskve
VDNH je jedan od najvećih i najneobičnijih prostora u Moskvi – spoj monumentalne arhitekture, parkova, muzeja, fontana i raskošnih paviljona. Za njegov obilazak lako se može izdvojiti nekoliko sati, a Moskovljani ovde rado provode i čitav dan.
Kompleks je nastao u sovjetskom periodu kao velika izložba dostignuća zemlje u poljoprivredi, industriji, nauci i tehnologiji. Duž širokih aleja podignuti su paviljoni posvećeni različitim republikama i oblastima Sovjetskog Saveza, pa se šetnja VDNH-om ponekad pretvara u malo putovanje kroz nekadašnji SSSR.
Jedan od njegovih najpoznatijih simbola je Fontana „Prijateljstvo naroda“ sa 16 pozlaćenih ženskih figura u tradicionalnim nošnjama. Svaka predstavlja jednu sovjetsku republiku — i upravo ovde ćemo saznati zašto devojaka ima 16, iako većina pamti Sovjetski Savez sa 15 republika. Videćemo i čuvenu fontanu „Kameni cvet“, monumentalni Centralni paviljon i brojne istorijske građevine koje su poslednjih godina pažljivo obnovljene.
Danas je VDNH mnogo više od spomenika sovjetskoj epohi. U njegovim paviljonima nalaze se muzeji i izložbe, a u restoranima i kafeima možete probati kuhinje različitih regiona Rusije i nekadašnjih sovjetskih republika — od kavkaskih specijaliteta do jela ruske, srednjoazijske i drugih kuhinja.
VDNH se menja zajedno sa godišnjim dobima. Leti rade fontane, aleje su pune ljudi i zelenila, dok se zimi deo kompleksa pretvara u ogromno klizalište, okruženo osvetljenim paviljonima. Tada ovo monumentalno sovjetsko mesto dobija sasvim drugačiju, gotovo prazničnu atmosferu.
U neposrednoj blizini nalazi se i čuveni spomenik „Radnik i seljanka“, jedan od najprepoznatljivijih simbola sovjetske umetnosti.
VDNH je svojevrsni grad u gradu — mesto gde možete upoznati sovjetsku istoriju, prošetati među monumentalnim paviljonima, probati nešto ukusno i na nekoliko sati videti jednu sasvim drugačiju Moskvu.
Tretjakovska galerija – riznica ruske umetnosti
Tretjakovska galerija jedan je od najznačajnijih muzeja Moskve i najbolje mesto za upoznavanje razvoja ruske umetnosti kroz vekove. Njena zbirka vodi posetioca od starih ruskih ikona, preko velikih slikara 18. i 19. veka, do dela koja su oblikovala rusku umetničku tradiciju.
Galerija je nastala zahvaljujući moskovskom trgovcu i kolekcionaru Pavlu Tretjakovu, koji je tokom 19. veka sistematski prikupljao dela ruskih umetnika sa željom da stvori nacionalnu umetničku zbirku dostupnu javnosti. Svoju kolekciju kasnije je poklonio Moskvi, postavljajući temelje današnjeg muzeja.
U galeriji se mogu videti i dela Ilje Rjepina, Ivana Šiškina, Ivana Ajvazovskog, Viktora Vasnjecova, Vasilija Surikova i drugih velikih umetnika čije su slike postale deo kulturnog identiteta Rusije.
Posebno su zanimljiva velika istorijska platna, portreti poznatih ruskih pisaca i umetnika, kao i pejzaži koji prikazuju ogromna prostranstva zemlje. Kroz njih se Rusija upoznaje na drugačiji način – ne kroz političku istoriju i monumentalne građevine, već kroz način na koji su je doživljavali njeni umetnici.
Ako Kremlj govori o ruskoj državi, a Boljšoj o njenoj muzičkoj i baletskoj tradiciji, Tretjakovska galerija predstavlja jedno od najboljih mesta za upoznavanje umetničke duše Rusije.
Pitanja i odgovori
Moskva je ogroman grad, pa je metro najbrži i najpraktičniji način kretanja između većine znamenitosti. Mreža je veoma razvijena i povezuje istorijski centar sa udaljenijim delovima grada, zbog čega se tokom turističkog obilaska metro koristi gotovo svakodnevno.
Za kraće relacije, večernji povratak u hotel ili mesta do kojih nije praktično stići metroom, veoma korisna opcija je Yandex Go, jedna od najčešće korišćenih aplikacija za naručivanje taksija u Moskvi. Princip korišćenja sličan je drugim aplikacijama za prevoz: unesete polazište i odredište, aplikacija prikazuje cenu vožnje i dostupne kategorije vozila, a zatim možete pratiti dolazak automobila.
Za turiste je posebno korisno što nije potrebno objašnjavati adresu vozaču na ruskom jeziku, jer se odredište bira direktno u aplikaciji. Pre putovanja ipak je dobro instalirati aplikaciju i proveriti način registracije i dostupne mogućnosti plaćanja.
Najpraktičnija kombinacija za upoznavanje Moskve je zato metro + pešačenje + Yandex Go kada je potrebno preći udaljeniju deonicu ili se vratiti u hotel.
Savet Petra Travel: zbog velikih razdaljina u Moskvi ne treba procenjivati vreme putovanja samo prema udaljenosti na karti – nekoliko kilometara kroz grad može značiti znatno duže putovanje nego što se očekuje.
Moskva ima veoma razvijen sistem javnog prevoza koji obuhvata metro, autobuse, tramvaje i druge gradske linije. Za turiste je najvažniji metro, jer omogućava brzo i jednostavno kretanje između centra grada i udaljenijih znamenitosti.
Za one koji planiraju da tokom boravka često koriste javni prevoz, veoma praktična opcija je vremenska karta sa neograničenim brojem vožnji, na primer za tri dana. Sa njom možete neograničeno koristiti metro i veliki deo gradskog prevoza tokom perioda važenja, bez razmišljanja o tome koliko ste vožnji već potrošili. Za nekoliko dana aktivnog obilaska Moskve ovo je često najjednostavnije rešenje.
Druga poznata opcija je kartica Troika, koja se dopunjava i može koristiti za plaćanje pojedinačnih vožnji različitim vrstama gradskog prevoza. Koja opcija je najbolja zavisi od dužine boravka i toga koliko planirate da koristite prevoz.
Na stanicama metroa nalaze se automati i blagajne, ali se cene i dostupni načini plaćanja mogu menjati. Zbog ograničenja koja važe za strane bankovne kartice, putnicima iz Srbije preporučujemo da ne računaju na Visa ili Mastercard kartice izdate van Rusije i da imaju određenu količinu gotovine u rubljama.
Za turističko upoznavanje Moskve najbolje funkcioniše kombinacija metroa za veće udaljenosti, šetnje kroz centar grada i Yandex Go-a kada metro nije najpogodnije rešenje. Moskovski metro na prvi pogled deluje ogroman, ali kada jednom shvatite kako funkcioniše, vrlo brzo postaje jedan od najlakših načina za samostalno istraživanje grada.
Za turistički boravak u Moskvi najpraktičniji su hoteli koji imaju dobru vezu sa metroom, jer veličina grada znači da sama udaljenost od Crvenog trga nije jedini kriterijum pri izboru smeštaja.
Hoteli u širem centru omogućavaju lakši pristup glavnim znamenitostima, ali i smeštaj nešto dalje od istorijskog jezgra može biti veoma praktičan ukoliko se u neposrednoj blizini nalazi stanica metroa. Zahvaljujući razvijenoj mreži, do centra se iz mnogih delova Moskve stiže brzo i jednostavno.
Zbog toga prilikom organizovanog putovanja nije najvažnije da hotel bude neposredno pored Kremlja ili Crvenog trga, već da ima dobru lokaciju u odnosu na planirani program i gradski prevoz.
Istorijski centar Moskve najbolje se upoznaje upravo pešice. Crveni trg, Aleksandrovski vrt, Kremlj, GUM, Hram Vasilija Blaženog i brojne ulice u centru nalaze se na prostoru koji pruža mnogo mogućnosti za prijatne šetnje i usputno otkrivanje grada.
Ipak, Moskva je ogromna metropola i nije realno osloniti se samo na pešačenje. Znamenitosti poput VDNH, Muzeja Borodinske bitke i drugih delova grada međusobno su veoma udaljene, pa je za prelazak između različitih zona najbolje koristiti metro.
Za šetnju su posebno prijatni Arbat, područje oko Crvenog trga, obale reke Moskve, kao i uređene pešačke zone u centru. Moskva je naročito atraktivna u večernjim satima, kada su najpoznatije građevine, trgovi i ulice osvetljeni.
Najbolji način upoznavanja grada zato je kombinacija pešačkih obilazaka i moskovskog metroa, dok Yandex Go može biti praktičan za pojedine udaljenije relacije ili povratak u hotel.
Moskva nudi veliki izbor suvenira, od tradicionalnih ruskih predmeta do proizvoda koji predstavljaju savremeni grad. Suvenirnice se nalaze u centru i oko najposećenijih znamenitosti, ali je zanimljivo posetiti i mesta sa većim izborom tradicionalnih proizvoda.
Među najpoznatijim ruskim suvenirima svakako su matrjoške odnosno babuške, oslikane drvene kutije škatulke, predmeti sa motivima ruske narodne umetnosti, porcelan, šarene marame i različiti proizvodi od drveta. Popularni su i suveniri sa motivima Moskve, Kremlja i Hrama Vasilija Blaženog.
Posebno zanimljivo mesto za kupovinu je Izmailovski kremlj i pijaca Izmailovo, gde se na jednom prostoru može pronaći veliki izbor rukotvorina, antikviteta, starih predmeta, sovjetskih memorabilija i klasičnih ruskih suvenira. Sam kompleks je veoma živopisan i može biti zanimljiv i putnicima koji ne planiraju kupovinu.
Pri kupovini umetničkih dela, antikviteta ili starijih predmeta treba imati u vidu da za pojedine kategorije mogu važiti posebna pravila prilikom iznošenja iz zemlje.
Voda iz gradskog vodovoda u Moskvi prolazi redovnu kontrolu i tretman, ali se turistima uglavnom preporučuje da za piće koriste flaširanu ili filtriranu vodu, posebno ako nisu navikli na lokalni sastav i ukus vode.
U hotelima se često može pronaći flaširana voda ili aparat sa filtriranom vodom, dok se flaširana voda može kupiti u supermarketima, prodavnicama i kioscima širom grada.
Voda iz česme bez problema se koristi za tuširanje, pranje zuba i druge svakodnevne potrebe.
Iako je Moskva jedan od najvećih evropskih gradova, cene hrane trenutno su prilično pristupačne, posebno ako se uporede sa cenama u drugim velikim evropskim prestonicama. Naravno, sve zavisi od toga gde odlučite da ručate – u neposrednoj blizini Crvenog trga i u luksuznim restoranima cene mogu biti znatno više.
U običnim gradskim kafeima i popularnim restoranima koje posećuju i sami Moskovljani, ručak se u proseku može naći za oko 700–1.200 rubalja po osobi. U samoposlužnim restoranima često se može proći i jeftinije: supa, glavno jelo, prilog i piće mogu koštati oko 500–800 rubalja.
Za kafu u proseku treba izdvojiti oko 200–350 rubalja, dok se pecivo ili piroška mogu kupiti za približno 100–250 rubalja. Doručak u kafeu najčešće košta oko 500–900 rubalja, u zavisnosti od mesta i izbora jela.
Supermarketi su brojni i dobro snabdeveni, pa se voda, voće, grickalice, gotova jela i druge svakodnevne namirnice mogu lako kupiti. Za one koji ne žele svaki obrok da jedu u restoranu, ovo je još jedna praktična i povoljna opcija.
Dakle, Moskva ne mora da bude skup grad za hranu. Uz malo izbora, moguće je dobro ručati, probati tradicionalna ruska jela i tokom celog putovanja držati troškove hrane pod kontrolom.
Važno je samo imati u vidu da strane Visa i Mastercard kartice trenutno ne funkcionišu u Rusiji, pa je za putovanje potrebno unapred planirati način plaćanja.
Moskva nudi ogroman izbor restorana – od tradicionalne ruske kuhinje i jednostavnih gradskih kafeterija do modernih restorana i kuhinja iz različitih krajeva sveta. Dobra vest je da za upoznavanje sa ruskom kuhinjom nije potrebno odlaziti u skupe restorane. Mnoga tradicionalna jela mogu se probati u sasvim pristupačnim lokalima i gradskim restoranima.
Jedno od najpoznatijih jela je svakako boršč – gusta supa prepoznatljive crvene boje od cvekle, kupusa, povrća i mesa, koja se obično služi sa pavlakom. Vredi probati i soljanku, jaku i bogatu supu karakterističnog kiselo-slanog ukusa, sa nekoliko vrsta mesa, maslinama i limunom.
Tu su, naravno, i peljmeni – mali komadi testa punjeni mlevenim mesom, koji se kuvaju i najčešće služe sa pavlakom ili puterom. Blini su tanke ruske palačinke koje mogu biti slatke ili slane: jedu se sa pavlakom, džemom i medom, ali i sa lososom ili kavijarom. Piroške su mala peciva sa različitim nadevima – mesom, krompirom, kupusom, pečurkama ili slatkim punjenjem.
Od hladnih jela zanimljiva je haringa pod bundom, slojevita salata od haringe, krompira, šargarepe i cvekle, kao i čuvena salata Olivije, koja će mnogima biti poznata kao ruska salata, ali se u Rusiji priprema malo drugačije.
Za doručak ili desert obavezno treba probati sirnike – male pržene kolačiće od mladog sira koji se obično služe sa pavlakom, džemom ili kondenzovanim mlekom. Od kolača je jedan od najpoznatijih medovik, torta od tankih medenih kora i nežnog krema.
Od tradicionalnih bezalkoholnih napitaka tu su kvas, blago fermentisano piće koje se tradicionalno pravi od hleba, i mors, osvežavajući napitak od bobičastog voća, najčešće brusnice ili crne ribizle.
U Moskvi su veoma popularni i restorani sa samoposluživanjem, što može biti posebno praktično tokom slobodnog vremena. Jela su izložena iza pulta, pa možete prvo da vidite šta se nudi, izaberete nekoliko različitih stvari i sastavite kompletan ručak bez potrebe da poznajete nazive svih jela na ruskom.
Ruska kuhinja je jednostavna, zasitna i veoma raznovrsna, pa tokom nekoliko dana u Moskvi vredi probati bar nekoliko jela koja se tradicionalno jedu u ruskim porodicama.